Из извјештаја ЈУ „Центар за социјални рад“ Котор Варош за 2025. годину од 25.03.2026. године произилази да је број предузетих радњи које представљају предуслов за развод брака у 2025. години већи за 7,7 % у односу на 2024. годину. Овај податак се односи на подношења тужбе или заједничког приједлога за развод брака брачних супружника који имају малољетну заједничку или усвојену дјецу, или дјецу над којом је продужено родитељско право. Дакле, овим нису обухваћени поступци које супружници покрећу када немају дјеце или су им дјеца пунољетна, што се долази и до већег процента.
Развод представља сложен и често емотивно тежак процес, који доноси бројне правне и имовинске проблеме. Поред личних односа, питања подјеле заједничке имовине могу изазвати дуге и компликоване спорове. Закон предвиђа фер дијелу имовине, али пракса показује да успешна подјела зависи од документације и прецизне евиденције.
Многи супружници нису свјесни својих права и могућности, што резултира неповољним положајем у случају спора. Закон предвиђа да свака страна има право на дио заједничке имовине, али доказивање тог права често постаје проблем.
Адвокат из Котор Вароша Станко Тепић, ма истиче:
„Породични закон предвиђа да брачним супружницима у случају судске диобе припада по једна половина заједничке имовине, с тим да сваки брачни супружник може захтијевати већи дио. С тога, је јасна и потпуна евиденција имовине, као и документација о свим доприносима сваке стране, кључни су елементи у процесу подјеле имовине. Често се дешава да супружници не знају колико права имају, што доводи до дуготрајних судских спорова.“
Развод и подјела имовине обично укључују некретнине, новац, покретну имовину и понекад пословне удјеле. Закон такође предвиђа могућност обавезе једне стране да надокнади другој у случају неравноправног дијела. Практична искуства показују да је сарадња са стручњаком и правовремена припрема докумената пресудна за успјешно рјешење.
Поред правних питања, развод носи и психолошку компоненту, јер се поред имовинских спорова морају ријешити и питања старатељства над дјецом. Брак се разводи када суд утврди да су односи тешко и трајно поремећени и да даљи заједнички живот није могућ. Некада је разлог очигледан превара, насиље, зависност. Али понекад се ради о постепеном удаљавању, о губитку заједничких циљева, о сталним свађама које исцрпљују. Без обзира на разлог, закон не захтијева да неко буде “крив”. Ако један од супружника покрене судски поступак развода брака, брак ће се и развести.
За многе парове, тренутак када схвате да је развод једина опција долази полако. Најприје покушавају разговоре, затим размишљају о одвојеном животу, а тек онда подносе захтјев за развод. Други, пак, долазе до одлуке нагло – обично када дође до озбиљног сукоба или када су укључени полиција и институције.
Тепић додаје:
„Сваки развод треба посматрати као системски проблем: права и обавезе морају бити јасно дефинисани како би се заштитили и супружници и дјеца. Добра припрема и правно познавање смањују ризик од дуготрајних спора.“
Грађани који се сусретну са разводом често немају потпуно знање о могућностима рјешавања имовинских питања изван суда. Закон омогућава договор о подјели имовине и ван судских поступака, али само ако су обе стране информисане и спремне да преговарају. Стручни савјет и прецизна документација омогућавају да процес буде фер, ефикасан и у складу са законом.
Адвокат или друга стручна особа ће вам помоћи да разумијете своја права, да припремите документацију и заступаће вас интерес пред судом како би добили пресуду у складу са вашим интересима. Посебно је важно имати адвоката када је у питању подјела имовине или додјела дјеца, јер су то теме које се највише компликују и стварају дуготрајне процесе.
На крају, подјела имовине није само правно питање, већ и начин да се обезбиједи фер третман сваке стране након престанка брачне заједнице. Познавање закона, документација и правовремена акција гарантују да права не остану неискориштена, а процес не постане додатни извор стреса.