Интернет преваре постају све чешћи облик кривичних дјела у Босни и Херцеговини, а жртве су најчешће обични грађани који користе друштвене мреже, онлајн продавнице или електронско банкарство. Преваранти користе лажне профиле, фиктивне интернет продавнице и фишинг поруке како би дошли до новца или личних података. Посебно су изложени грађани који нису довољно информисани о начинима заштите у дигиталном простору.
Најчешћи облици интернет превара укључују лажну продају робе, злоупотребу платних картица, лажне наградне игре и лажне позиве који се представљају као банке или државне институције. Иако многи сматрају да се ради о „мањим износима“, укупна материјална штета на годишњем нивоу је значајна. Проблем додатно отежава чињеница да се починиоци често налазе ван државе.
Станко Тепић, ма адвокат из Котор Вароша истиче да правна заштита постоји, али да је правовремена реакција кључна:
„ Интернет преваре представљају облик кривичног дјела који захтијева истовремено познавање кривичног права и дигиталне безбједности. Жртва мора пријавити сваки случај надлежним органима и прикупити све расположиве доказе – електронску комуникацију, уплатнице, изводе из банке и снимке екрана. Одлагање или брисање ових трагова значајно отежава могућност успјешног процесуирања и накнаде штете. Закон пружа могућност за кривично гоњење починиоца, али успјех зависи од правовремене и систематске акције грађанина. Ово је посебно важно у ситуацијама када је починилац ван државе или користи лажне идентификације.“.“
Према закону, свако ко је доведен у заблуду ради прибављања противправне имовинске користи има право да покрене кривични поступак. Као доказ могу послужити електронска комуникација, уплатнице, изводи из банке и др. Стручњаци наглашавају да је важно не брисати поруке и одмах обавијестити банку уколико је дошло до злоупотребе картице.
Тепић додаје да превенција има велику улогу:
„Грађани морају бити опрезни при онлајн куповини и дијељењу личних података. Једна непромишљена радња може довести до озбиљних финансијских и других посљедица.“
Иако дигитални простор доноси бројне погодности, он истовремено отвара и простор за злоупотребе. Информисаност, опрез и правовремена реакција остају најбоља заштита грађана од интернет превара, док законска средства пружају могућност да се одговорност починилаца утврди и штета надокнади.
