Потрошач у БиХ – закон га штити, али трговци га газе

Неисправна роба у трговинским ланцима, одбијене рекламације и нејасни уговори и даље су свакодневица за потрошаче у БиХ.
Иако законодавство у Босни и Херцеговини препознаје потрошача као слабију страну и гарантује му широку правну заштиту, у пракси велики број грађана своја права не користи или од њих одустаје већ након прве препреке. Разлози су различити – од недовољне информисаности до увјерења да се против трговаца и великих система „не може ништа“.
Закон о заштити потрошача прописује да сваки грађанин има право на безбједну и исправну робу, јасне и тачне информације, као и право на рекламацију, накнаду штете или раскид уговора. Ипак, бројне притужбе показују да се ова права често крше, посебно у областима трговине, телекомуникација, банкарских услуга и продаје техничке робе.
Потрошачи се најчешће жале на одбијање рекламација без адекватног образложења, скривене трошкове у уговорима, једностране измјене услова коришћења услуга, као и на дуге рокове за рјешавање приговора. Посебан проблем представља чињеница да многи трговци рачунају на то да потрошач неће ићи даље од усменог приговора.
Адвокат Станко Тепић, магистар права из Котор Вароша, истиче да је правни о
квир у овој области солидан, али да његова примјена зависи од активног односа грађана према сопственим правима.
„Потрошач је по правилу у неравноправном положају у односу на трговца или пружаоца услуге. Закон ту неравнотежу настоји да ублажи, али само ако се права користе. У пракси се често дешава да грађани имају основ за заштиту, али одустану јер сматрају да је поступак компликован или дуготрајан“, наводи Тепић.
Он додаје да је посебно важно да потрошачи чувају рачуне, уговоре и сву пратећу документацију, јер без доказа и најоснованији захтјев остаје тешко остварив.
Према важећим прописима, трговац је дужан да на писану рекламацију одговори у законом прописаном року и да потрошачу понуди једно од законом предвиђених рјешења – поправку, замјену робе, снижење цијене или раскид уговора. Уколико до тога не дође, потрошач има право да покрене и судски поступак.
Стручњаци упозоравају да је информисан потрошач најбоља заштита од злоупотреба. Читање уговора прије потписивања, инсистирање на писаној комуникацији и правовремена реакција могу спријечити већину спорова или их ријешити у раној фази.
Иако се често стиче утисак да је борба за потрошачка права узалудна, пракса показује да упорност и познавање закона у великом броју случајева дају резултат. Како истичу правници, заштита потрошача није питање добре воље трговаца, већ законска обавеза која важи једнако за све.