Sutra je Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan: "Sveti Spase – spasi duše naše!"

Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog i uvek pada u četvrtak.

 Sutrašnji verski praznik, Vaznesenje, slavi se u znak sećanja na dan četrdeseti, kada se, po crkvenom učenju, Isus poslednji put javio svojim učenicima - dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i "seo s desne strane Boga Oca".

Večeras, na crkvenoj službi koja se služi u sredu uoči Vaznesenja, vrši se takozvano Odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom. Početak i kraj večernje službe vrši isto kao i na sam Vaskrs, tj. ponovo se pevaju radosni stihovi: "Neka vaskrsne Bog i rastoče se neprijatelji Njegovi" i "Evo dana koji je stvorio Gospod, uzradujmo se i uzveselimo se u njemu…"

Spasovdan je slava manastira Visoki Dečani, Beograda, Banjaluke, Nevesinja i Istočnog Novog Sarajeva, a brojni hramovi u Srbiji i dijaspori posvećeni su ovom prazniku. Beograd će sutra, tradicionalnom litijom, obeležiti svoju slavu, uzetu kao gradsku slavu u spomen na 1403. godinu, kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd prestonicom Srbije. Slava je obnovljena 1993., uz prvu litiju u Beogradu posle 46 godina.

Spasovdan se slavi i kao krsna slava. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu i redovno se spremala cicvara.

NARODNA VEROVANJA I OBIČAJI

Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti. Četrdeset dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom i tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: "Idite po svemu svijetu i propovijedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko povjeruje i krsti se, biće spasen, a ko ne povjeruje biće osuđen”, navodi se u Novom zavetu.

U prošlosti su čobani pripremali krstiće od leskovih grana, pa ih izutra stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima. Veruje se da će to doneti sreću kući. Pre Spasovdana, od Nove godine, nije se okušalo mleko. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.

Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u crkvu na liturgiju, a po izlasku iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak. Oni koji nisu bili gosti pojedinih domaćinstava, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. I tu su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, boza, kolači i bombone, bižuterija, dečje igračke…

Sutra je stočarski i ratarski praznik, koji se u Bosni slavio i kao krsna slava ali i kao zavetina za čitavo selo. Izlazilo se izvan sela, pa se proslavljalo na vrhovima brda ili seoskim igralištima. Na Spasovdan i danas, gde god žive Srbi, u mnogim selima i gradovima ide litija, odnosno krstonoše, jer je krst kao obeležje sastavni deo spasovdanskog rituala, a običaji po mnogome podsećaju na praznovanje Đurđevdana, jer praznici padaju blizu jedan drugog posle Vaskrsa.

OBIČAJ IZ VREMENA BOGA PERUNA

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena, kao i mnogi drugi običaji primanjem hrišćanstva. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.

Ovo Božanstvo je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: "Sveti Spase – spasi duše naše!"